ЗАШТО ЈЕЖИЋИ ИМАЈУ БОДЉЕ
Био једном један Јежић. Био је добродушан и готово увек весео. Само понекад би се растужио због бодљи које су, уместо крзна, покривале његово тело.
Ах, каква штета што сам бодљикав! — јадиковао је Јежић. — Другари би могли случајно да се повреде о моје бодље!
Једног дана, док је лежао на шумском пропланку и грејао се на сунцу, Јежић је почео да машта:
«Желим да будем паперјаст и да имам дугачак реп. Желим да ме мазе по меканим леђима, а ја да предем, предем, па да се онда окренем на леђа и да ми чешкају стомачић!»
Баш тада Јежић примети Лисицу како се прикрада кроз траву.
«Е, ова Риђа ме сигурно неће чешкати по трбушчићу!» — уплаши се Јежић, склупча се и накостреши бодље.
Бесплатный фрагмент закончился.
Купите книгу, чтобы продолжить чтение.